BANKE SPREMNE DA FINANSIRAJU DOBRE PROJEKTE U ENERGETSKOM SEKTORU

Izvršna direktorica Investiciono razvojnog fonda, Irena Radović, kazala je da je, iako je uloga IRF-a snaženje konkurentnosti crnogorske ekonomije, davanje podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, snaženje saradnje sa svim crnogorskim lokalnim samoupravama, ta institucija u posljednjih godinu napravila dodatni zaokret i snažan akcenat stavila na digitalnu i zelenu tranziciju crnogorske ekonomije.

“Jako je bitno da se svi povezujemo, da granice zaista ne postoje. Ovo će 2024. godine biti jedinstveno tržište i zato je jako bitno voditi računa o konkurentnosti naših ekonomija, snaženju, a energetska tranzicija je ono što omogućava da inpute za sve proizvodne sektore obezbjeđuju snaženje konkurentnosti ekonomije i da uslovi pod kojima se realizuju projekti budu itekako oslonjeni na ono što postoji u smislu resursa koje nedovoljno koristimo, a govorim o raspoloživim evropskim fondovima”, poručila je Radović.

Istakla je da su svi izvori IRF-a zeleni, ali na tržištu nema dovoljno kvalitetnih zelenih projekata.

“Veliko nam je zadovoljstvo što smo nedavno podržali vizionarski projekat EPCG koji će značajno uticati na smanjenje inputa za proizvodnju i od 500 malih, mikro i srednjih preduzeća i 3000 individualnih potrošača napraviti prosumere, otvoriti nova radna mjesta i snažno uticati na kvalitet energetske tranzicije u Crnoj Gori”, poručila je Radović.

Smatra da, iako postoji dosta optimizma, stepen rizika je povećan, posebno zbog neizvjesnosti koja postoji oko bezbjednosnih i zdravstvenih prilika na globalnom nivou.

“Bez subvencija i garancija i pristupa onim fodnovima koji se ne troše od strane zemalja Zapadnog Balkana, nisam sigurna da će efekat biti tu tako brzo. Crna Gora za posljednjih godinu ima svega 17 odsto investicija”, kazala je Radović.

Zamjenik direktora sektora privrede u ERSTE banci, Dušan Žunić, vjeruje da će, imajući u vidu sve što EPCG želi da radi, vrlo brzo doći trenutak kada će ERSTE banka moći da, u kreditnom smislu, podrži Elektroprivredu.

“Svi projekti koji su planirani za izgradnju u Crnoj Gori moraju biti navedeni u prostornom planu. Taj plan je u Crnoj Gori trebalo da počne da se radi u 2020. godini i iz raznih razloga se odustalo od toga, ali smatram da je to broj jedan ograničenje, kada je u pitanju rad na razvijanju ovih objekata”, kazao je Žunić.

Smatra da su državne institucije najvažnije, kao i regulisanje regulatornog okvira, a obezbjeđivanje sredstava je lakše.

Nenad Jerinić, energetski ekspert, smatra da je ključno definisati strategiju o tome kako ostvariti ciljeve, obezbijediti finansijska sredstva za realizaciju zadatih ciljeva i definisati vremenski okvir.

Šef kancelarije Njemačke razvojne banke za Crnu Goru Željko Uljarević, kazao je da su od 2000. godine u Crnu Goru plasirali preko 670 miliona eura, uglavnom u tri sektora, a to su sektor energetike, komunalni i finansijski sektor.

“Što se tiče energetike potpisali smo 93 miliona za energetsku efikasnost”, kazao je Uljarević.

Smatra da je u ovom trenutku najbolji model finansiranja Evropska unija i sredstva koja ona stavlja na raspolaganje.

“Najveća prepreka svemu su procedure i postizanje društvenog konsenzusa oko određenih projekata”, ukazao je Uljarević.

Kada je riječ o energetskoj efikasnosti veoma je, kako smatra, važan socijalni aspekt, koji se ne smije zanemariti.

Investicioni bankar iz Evropske banke za obnovu i razvoj Pavle Milekić, rekao je da su u Crnoj Gori od 2006. godine uložili 700 miliona eura u 76 projekata.

“Kada je riječ o energetici, imamo projekte sa EPCG i CEDIS-om. Finansirali smo privatan projekat Krnovo sa francuskim sponzorom, finansirali smo i malu hidroelektranu Bistricu od tri megavata sa EPCG. Ulažemo u prenosnu mrežu. Pričamo sa EPCG o izgradnji vjetroparka Gvozd od 55 megavata, počeli smo diskusiju o solarnoj elektrani Slano”, naveo je Milekić.

Istakao je da su banke spremne da finansiraju dobre projekte, a budućim investitorima je poručio da je bitno doći na vrijeme da se priča o projektu.

“Tako možemo da mapiramo određene probleme. Ako je sa ekološke strane, tu imamo veliki pritisak. Te stvari počinju dvije godine unaprijed. Nama su potrebne bazne studije, a ako to niste počeli prije dvije gdoine imaćemo problem”, objasnio je Milekić.

Šef sektora za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori, Yngve Engstroem, pojasnio je da je proizvodnja energije komercijalna aktivnost i da je tu potrebno biti veoma pažljiv.

“Ono što možemo da uradimo jeste da stimulišemo inovacije, razvoj novih tehnologija. Možemo obezbijediti procjenu tržišta i kako to primijeniti. Možemo da pomognemo vladama da planiraju strategije u privrednim sektorima, tako da možemo pripremiti investicije”, kazao je Engstroem.

Dodao je da je ideja da se njihova sredstva koriste za rješavanje prepreka i poteškoća koje se pojavljuju.

“Ove procese moramo ubrzati i zbog toga je Evropska unija uvijek otvorena za saradnju sa vladom, lokalnim samoupravama da bi se tržišni uslovi učinili adekvatnim”, rekao je Engstroem.

Direktorica za Evropu u CWP Global Maja Turković, rekla je da još nisu prisutni u našoj državi, ali “sada smo u periodu rasta, širimo se i jako nam je interesantna Crna Gora, zbog ogromnih resursa koje imate”.

“Projekti koji su dobri će se finansirati i izgraditi. Nije najveći problem u finansiranju. Ono što ste pogriješili će jako puno da vas košta. Razvoj projekta se ne završava kada ishodujete sve građevinske dozvole. Nikada nije bilo teže vrijeme za finansiranje i izgradnju obnovljivih. Sve je promjenjivo. Tehnologija se mijenja, što je dobro, ali stalno utiče na to da morate da prilagođavate to što radite. Imate promjenu cijena električne energije, što je isto dobro. Nema više fiksnih cijena. Čak ni zakoni više nisu konstanta”, kazala je Turković.

Smatra da zakoni nisu uklesani u kamen i da propisi, zakoni i standardi treba stalno da se mijenjaju kako bi bili bolji i prilagodljiviji, a inovacije su uvijek važne i to je nešto što se podrazumijeva.

Generalni direktor Ekonomskog Instituta u Beogradu, Dragan Šagovnović, rekao je da je, kada je riječ o energetici, taj Institut prisutan godinama i da su uradili više projekata za elektroprivrede Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Sarajeva, Elektroprenos Bosne i Hercegovine.

“Važno je da konačno definišemo šta želimo u procesu, šta je to što hoće Republika Srpska, Crna Gora, šta je to što žele naše elektroprivrede, pa da i mi kao društva stanemo iza toga. Mi kao region, koji se toliko bazira na uglju, treba da izađeno sa zajedničkim stavovima”, smatra Šagovnović.