Budućnost pripada zelenoj energiji

EPCG, osim što garantuje stabilnu proizvodnju i snabdevanje građana i privrede električnom energijom, skoro već četvrt veka ima lidersku ulogu u privrednom razvoju Crne Gore. Uspevate li da zadovoljite sve zahteve i potrebe vaših korisnika?

Energetika u svojoj biti predstavlja snažan oslonac razvoja privrede i društva u cjelini. Ako pođemo od toga, onda sa zadovoljstvom mogu konstatovati da Elektroprivreda Crne Gore lidersku poziciju, u tom smislu, baštini od samih početaka koji se vežu za 1910. godinu i početak rada prve centrale na dizel gorivo na Cetinju. Međutim, kao kompanija nalazimo se na prekretnici. Još od 1982. godine nijesmo izgradili nijedan novi izvor energije, tako da je vrijeme da se ozbiljnije pozabavimo povećanjem instalisanih kapaciteta i da svoj budući rast i razvoj baziramo na razvoju tzv. „zelene energije“. Stoga, koristim i ovu priliku da najavim skori početak realizacije nekoliko važnih projekata, kao što su HE „Komarnica“, ugradnja osmog agregata u HE „Perućica“, vjetroelektrane „Gvozd“ na Krnovoskoj visoravni i solarnih kapaciteta na Briskoj Gori iznad Bara. Ne možemo se odreći ni jedinog termoenergetskog izvora, koji daje stabilnost našem elektroenergetskom sistemu, ali ćemo kroz ekološku rekonstrukciju TE „Pljevlja“, koja bi trebalo uskoro da počne, učiniti da se ispoštuju strogi evropski standardi, odnosno smanji zagađenje i negativan uticaj na životnu sredinu.  To je ono što će, uz plodnu i konstruktivnu saradanju sa okolnim, komplementarnim sistemima,  EPCG omogućiti da zadrži lidersku poziciju i omogući intezivniji privredni razvoj na zadovoljstvo naših kupaca i svih građana Crne Gore. 

U vašem fokusu je konstantno unapređenje poslovanja uz poštovanje i primjenu najvećih stručnih i etičkih standarda. Može li se to bez negativnog uticaja na životnu sredinu?

Očuvanje životne sredine, odnosno sinergetski odnos između energetskih potreba i ekoloških zahtjeva naš je prioritet. Zato, pored projekta ekološke rekonstrukcije prvog bloka TE „Pljevlja“, koji podrazumijeva primjenu savremenih tehnoloških inovacija i poštovanje svih direktiva Energetske zajednice, a koji bi trebalo uskoro da počne, moram reći da nijedan budući projekat Elektroprivrede Crne Gore neće biti moguć bez kvalitetne i sveobuhvatne analize, javne rasprave i kvalitetnih rješenja koja su na fonu očuvanja životne sredine.

U više navrata ste isticali da vam je cilj postizanje konkurentnosti na evropskom tržištu i aktivno učešće u novim tržišnim izazovima. Kako ćete doći do toga?

Biti konkurentan na evropskom tržištu i spreman na sve tržišne izazove, podjednako podrazumijeva stalna ulaganja i u ljude, i u moderne tehnologije, i u nove izvore energije zasnovane na tzv. zelenoj energiji. Duboko sam ubijeđen da je to recept za dugoročnu stabilnost i podizanje nivoa poslovnih referenci. I tako ćemo se i ponašati. Pri tome, posebnu pažnju posvećivaćemo unapređenju kadrovske strukture i kvalitetu kadra, jer poznato je da su ljudi, ipak, najveći resurs svake kompanije i da je to osnov za stvaranje uslova za sveukupni razvoj.

Znamo da uvek želite više i bolje, ali ne možemo, a da ne pitamo da li ste zadovoljni trenutnim stepenom digitalne transformacije kompanije?

Digitalizacija je, složićemo se, važan segment poslovanja. EPCG je, u prethodnom periodu, moram priznati, obraćala značajnu pažnju na digitalizaciju i u tom smislu realizovani su značajni projekti, kao što su Biling i Smart meternity sistem. Razvijana je komunikaciona i sigurnosna oprema, pokrenut je i korisnički servis za kupce itd. Generalno sam zadovoljan, ali kao čovjek kojem su informacione tehnologije, profesionalno, uža specijalnost svjestan sam koliko se brzo sve mijenja, tako da moramo da pratimo savremena kretanja i uvodimo nova rješenja i u toj oblasti. Bez toga poslovni procesi su zantno sporiji, a to je ono što nam najmanje treba. Moramo obezbijediti kvalitetnu IT podršku i kada je u pitanju organizacija rada, realizacija projekata, kvalitetna komunikacija među zaposlenima i zaposlenih sa menadžmentom, proaktivniji protok ideja i sl.

Crna Gora se nalazi na putu ka EU koja ima vrlo stroge kriterijume i standarde. Mislite li da možete da ih zadovoljite?

Podsjetiću da EPCG već izvjesno vrijeme posjeduje sertifikate za integrisani sistem menadžmenta dodijeljene od jedne od najprestižnijih svjetskih kuća za sertifikaciju, kompanije SGS, sa sjedištem u Ženevi.  Radi se o sertifikatima, ISO 9001-Sistemi menadžmenta kvalitetom; ISO 14001-Sistemi menadžmenta životnom sredinom; ISO 45001– Sistemi menadžmenta bezbjednošću i zdravljem na radu. Zahvaljujući ovome EPCG je svrstana u red modernih evropskih kompanija koje poslovanje zasnivanju na primjeni internacionalnih standarda. Drugim riječima, kao kompanija, u potpunosti smo ispoštovali sve kriterijume i standarde u oblasti kvaliteta poslovanja, zaštite i zdravlja na radu, kao i zaštite životne sredine i društveno odgovornog poslovanja.

Mislite li da su elektroenergetski sistemi Srbije i Crne Gore kompatibilni i da bi se još brže razvijali ako bi unapredili saradnju?

Nedavno sam boravio u višednevnoj radnoj posjeti Beogradu i ovo je bila glavna tema razgovora sa visokim zvaničnicima Vlade Republike Srbije, ali rukovodstvom EPS-a.  Zajednička je i nedvosmislena ocjena, koju iznosim i ovom prilikom, da je saradnja elektroenergetskih sistema u regionu put ka bržem razvoju i dostizanju pune energetske bezbjednosti. Kada su u pitanju elektroenergetski sistemi Srbije i Crne Gore, svakako da se radi o komplementarnim i kompatibilnim sistemima i siguran sam da su zajednička ulaganja i saradnja u realizaciji novih projekata, posebno u oblasti „zelene energije“ put do pune valorizacije ogromnih energetskih potencijala posebno rijeka koje pripadaju crnomorskom slivu, Komarnice, Pive i Drine. Raduje me to što je spremnost na saradnju prisutna i sa druge strane.

Kako vi ocenjujete situaciju u regionu koji se suočava sa sličnim izazovima u procesu energetske tranzicije?

Mislim da je podmorski kabl između Italije i Crne Gore velika šansa za razvoj regiona koji obiluje energetskim resursima u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE).  Energetska bezbjednost jeste od suštinskog značaja za sve u regionu i zato razvoj moramo bazirati na zelenoj energiji, koja je posebno interesantna i kojoj pripada budućnost. To je, rekao bih, najbrži i najbolji način za prevazilaženje „energetskog siromaštva“ kojem su posebno sklone zemlje Jugoistočne Evrope.  Čini mi se da su toga svjesni svi u regionu i da svoj energetski razvoj dugoročno kreiraju u pravcu prelaska na obnovljive izvore energije. Jednostavno ne smijemo propustiti savremene tokove u energetici, moramo zadovoljiti energetske potrebe, ali i ispoštovati stroge ekološke standarde.