ЂУКАНОВИЋ: КРИВОКАПИЋЕВЕ ОПТУЖБЕ БЕСМИСЛЕНЕ

Када сам у последњих неколико колумни Жељка Ивановића, у мору бесмисла, прочитао и да је мој сусрет у Београду са министром иностраних послова Србије господином Селаковићем био у функцији продаје Електропривреде, нијесам сматрао за потребним да се посебно оглашавам, јер сам мислио да такве идиотске конструкције немају утицај на нормални мозак, већ да довољно говоре о мозгу ждрала који их пласира.

Због чега такво писање, са идиотским конструкцијама, довољно говори о лошим намјерама и срачунатој дискредитацији елементарних пословних процедура и мене као предсједника Одбора директора ЕПЦГ. Одговор је врло једноставан, све и да хоће, а неће, Милутин Ђукановић нема законска овлашћења то да уради. И када би свих седам чланова Одбора директора ЕПЦГ било за то да се Електропривреда прода то би имало законско утемељење и важност као да смо одлучили да продамо Манчестер Јунајтед или Реал Мадрид.

Електропривреду једино може да прода Скупштина акционара, односно Влада, уз сагласност Скупштине Црне Горе, која је власник више од 98% ЕПЦГ.

За јавност, али и за Вијести и за Жељка Ивановића овај одговор би био више него довољан.

Међутим, синоћни наступ Здравка Кривокапића, и његово потврђивање и неспретно разрађивање ставова Жељка Ивановића ситуацију чини много озбиљнијом, из разлога што Кривокапић врши функцију премијера.

Остало је нејасно ко је и какву улогу имао у припреми продаје Електропривреде. Каква је улога министра Младена Бојанића који је Влади предложио један Одбор директора, а Кривокапић му на Влади промијенио тај Одбор, да би му показао ко је главни и без кога не може ништа да се ради са "коком носиљом".

Дубину конфузије потврђују и следећа логична питања.

Здравкова неоправдана забринутост и љутња због сусрета, два мјесеца послије именовања, са министрима из Владе Србије говори довољно о његовој фасцинацији Жељком Ивановићем и намјери да да смисао Жељковим бесмисленим конструкцијама.

Помислити да се у тим сусретима могло разговарати о продаји ЕПЦГ, прејака је конструкција и за најлаковјерније, а не за једног човјека који је и премијер. Ја сам озбиљан човјек и жао ми је што морам на овакве јавне прозивке премијера Кривокапића да појашњавам елементарне ствари и доводим га у непријатну ситуацију. Страх ме је да ће људи закључити да премијер не зна баш много о послу којим се бави.

Умјесто да му буде на понос што државне чиновнике из Црне Горе, па и једног предсједника Одбора директора, примају на тако високом нивоу, очигледно исказујући на тај начин спремност за сарадњу са циљем развоја енергетског сектора као једног од најзначајнијих за целокупан привредни развој региона, премијер се понаша као неко коме је узета лопта, па због тога и утакмица не може да се игра.

Још једном да саопштим општепознату чињеницу, Законом о државној имовини чланом 29 је предвиђено да: "О располагању стварима и другим добрима у државној имовини изнад вриједности од 150.000.000€, на предлог Владе, одлучује Скупштина Црне Горе". Постоји и на десетине других прописа и аката који спречавају сулуду конструкцију да би неки одбор директора, па самим тим и ЕПЦГ, могао да изврши продају  компаније која им је дата на привремено управљање.

Нема сумње да Здравко Кривокапић ово не зна, јер да зна, не би овако јавно ризиковао да се компромитује.

Напада ме бесмислицама, јер ме оптужује да сам хтио да урадим нешто што није могуће урадити!

Једно знам да истина увјек побеђује, а ја говорим истину.