ЂУКАНОВИЋ НА СЕТ-У: ЕЛЕКТРИЧНА ЕНЕРГИЈА – ИСТОРИЈСКА ШАНСА ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН

На овом самиту, који је у посљедњих пет година, у регионалним и европским оквирима стекао статус препознатљивог мјеста за дискусију о развоју и будућности енергетског сектора, трендовима у овој области, са посебним фокусом на обновљиве изворе енергије, учествују и представници Електропривреде Црне Горе.

Предсједник Одбора директора ЕПЦГ Милутин Ђукановић узео је учешће на првом од два панела првог дана Самита, чија је тема „Повезивање/умрежавање електропривредних предузећа у региону као одговор на енергетске и климатске политике ЕУ“.

„Имамо преко 4000 просумјера за мало више од годину и по и то је преко 40 мегавати данас. Пословна философија дефинисана прије двије године, „производи гдје трошиш“ показала се одличном“, рекао је Ђукановић на панелу.

Ђукановић је изразио увјерење да ће се до краја године приближити количини од 100 мегавати на крововима.

„Друга пословна филозофија, повезана са обновљивим изворима енергије, да постоји компатибилност хидро и соларне енергије, омогућава коришћење хидроенергетске инфраструктуре за прикључење соларних електрана“, рекао је Ђукановић и додао да је то идеално за Перућицу. „Постоји та метеоролошка компонента: кад пада киша, ради Перућица, кад грије сунце, имамо соларну електрану, малтене имамо припремљену инфраструктуру и то морамо искористити“, рекао је предсједник Одбора директора.

Ђукановић очекује, у јуну, почетак радова на приступним путевима за ВП „Гвозд“ од 60 мегавати. Рекао је и да се активно ради на квалитетној валоризацији водā никшићког поља и да ће то повећати производњу ХЕ „Перућица“.

Он је скренуо пажњу на потребу проналажења начина за складиштење соларне енергије које ће бити много у љетњем периоду и биће јефтина. „То око батерија је добро, али споро иде. Мора се промијенити начин размишљања и у електропривредама, али и у привредама. Електрична енергија ће морати, одмах, да се претвара у неки производ. Да ли је то водоник, зелени амонијак, зелени челик? Експоненцијално расте број соларних електрана, о томе је на свима нама да размишљамо“, нагласио је Ђукановић.

Предсједник одбора директора ЕПЦГ нема дилеме да је повезивање у региону неминовност. „Не може Црна Гора да развија свој преносни систем, а да не води рачуна о томе шта се дешава у окружењу, то све мора да буде компатибилно. У Западној Европи су побрисали физичке границе између држава, ми, на примјеру Западног Балкана треба да покажемо да смо спремни да усвојимо те вриједности, да укидамо границе, да смо достојни кандидати за чланство у Европској унији, што сви желе, а енергетика је идеалан простор да се тако понашамо“, навео је Ђукановић и то илустровао примјерима ХЕ Комарнице, Пиве и Крушева и електрана на Дрини. „Ако то није усаглашено, сви имамо проблеме. О томе морамо водити рачуна“. Ђукановић је изразио увјерење и у могућност валоризације Билећког језера.

Ђукановић је закључио да мора да постоји снажна политичка воља, од Парламента, Владе, локалних самоуправа, јер је ово историјска шанса за читави Западни Балкан, да направи један производ, по којем ће бити доминантан на свим свјетским берзама.

Осим Ђукановића, у оквиру овог панела говорили су: Лука Петровић, генерални директор МХ ЕРС, Санел Буљубашић, генерални директор ЕПБиХ, Драго Баго, генерални директор ЕПХЗХБ, Франческо Корбо из EBRD Europe, Петар Спрчић, члан управе ХЕП и Виктор Андонов, члан управе и извршни директор за развој ЕСМ.

Панелом је модерирао Никола Рајаковић из Савеза енергетичара Србије.

Тема другог панела првог дана СЕТ-а је „Планирање развоја и вођење ЕЕС с циљем повећања интеграције ОИЕ и убрзања енергетске транзиције“.

Самит енергетике у Требињу отворио је предсједник Републике Српске Милорад Додик.