MEHANIZAM ZA PREKOGRANIČNO PRILAGOĐAVANJE UGLJENIKA (CABM) POKRENUĆE PROCES ENERGETSKE TRANZICIJE U CRNOJ GORI

Predstavnik ReSET-a, energetski ekspert prof. dr Mirza Kušljagić pojasnio je na panelu „Dekarbonizacija energetskog sektora - izazovi uvođenja troškova emisija CO2 i primjene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CABM) na zemlje regiona“ da je dekarbonizacija smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja i povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

„Ključna u svim debatama je brzina dekarbonizacije“, rekao je Kušljagić.

Kazao je da su prošle godine sproveli istraživanje u kojem je učestvovalo preko 120 eksperata iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, koje se zvalo „Barometar spremnosti država za održivu energetsku tranziciju.“

„Ono što proizilazi iz tog istraživanja je odgovor na pitanje do koje godine ćemo koristiti u državi ugalj za proizvodnju električne energije. Odgovor eksperata je do 2050. će koristiti jedna trećina, poslije 2050. godine jedna trećina. Naš zaključak na osnovu odgovora je da dekarbonizacija još uvijek nije proces koji je prihvaćen. Mi sad u regionu imamo povratak uglja zbog krize koja je bila i postoji velika opasnost da će nas CABM iznenaditi. Po mojoj procjeni već 2026. godine“, rekao je Kušljagić.

Ocijenio je da je dosta „minskih polja“ na ovom području, navodeći da se vrlo malo otvoreno priča o izazovima koji mogu da budu takvi da dođe do nekontrolisane nagle i strme dekarbonizacije.

Predstavnica Sekreterijata Energetske zajednice, energetski ekspert, Milka Mumović, rekla je da je za zajednica napravljena sa ciljem da integriše tržišne električne energije i gasa.

„Dobro je što imamo Energetsku zajednicu i što imamo iskustvo EU, pa je to iskustvo koje možemo kopirati, koje možemo uzeti kao obavezujuće što se tiče propisa“, rekla je Mumović.

Direktor FC Proizvodnja u Elektroprivredi Crne Gore, Bojan Đordan, rekao je da je napravljen korak, najveći u okruženju kad je u pitanju pokušaj organizacije tržišta i upostavljanje tržište emisijama CO2.

„CABM mehanizam treba da nas natjera da krenemo u energetsku tranziciju. Ukoliko pogledamo EPCG i listu projekata, kao i veliki investicioni zamah koji je pokrenut, možemo li reći da smo napravili jedan korak? Mislim da možemo, jer je taj korak važan i bez njega ne možemo realizovati nijednu investiciju“, naveo je Đordan.

Pojasnio je da u Crnoj Gori postoji uspostavljen mehanizam, EPCG u skladu sa tom Uredbom ima određenu dozvoljenu količinu za emisiju CO2, navodeći da je određena količina besplatna, a da se sve ostale plaćaju po cijeni od 24 eura po emitovanoj toni.

„Uredba u Crnoj Gori nije usklađena sa zakonodavstvom EU i zahtjevima Energetske zajednice i daleko je od toga. Uredba nije usvojena, ali nam slijedi blizak period kad ćemo napraviti korak i tu Uredbu približiti zahtjevima Energetske zajednice. EPCG, kao subjekat koji emituje te emisije, je obveznik plaćanja, potpuno je svjesna te obaveze, ali vidi i priliku u toj obavezi“, rekao je Đordan.

Predstavnica nevladine organizacije Eko tim, Diana Milev Čavor, rekla je da CABM i karbon prajsing jedan od glavnih mehanizama koji će pokrenuti proces energetske tranzicije u Crnoj Gori i državama regiona.

„Mislim da će fokus svih država biti na tome da se pokuša da se odloži primjena CABM. Bez obzira da li će to biti 2026. godina ili 2030. godina, mi moramo biti spremni za taj trenutak. Moramo biti svjesni da ćemo u nekom trenutku morati da počnemo sa primjenom ETS direktive i da definišemo cijenu unutar nacionalnog sistema koja je ekvivaletna cijeni koja postoji na ETS tržištu“, navela je Milev Čavor.

Podsjetila je da je Crna Gora prva država koja je usvojila Uredbu i dizajnirala sistem nacionalnog karbon prajsinga.

„Cijena je trenutno 24 eura. Postoje manjkavosti ove Uredbe u smislu besplatnih kredita koji dodjeljivani operaterima“, rekla je Milev Čavor.

Smatra da neće biti loše ukoliko dođemo u situaciju da zemlje regiona izdejstvuju odlaganje primjene mehanizma CABM.

„To, sa druge strane, može biti mač sa dvije oštrice, jer znamo da neke države iz regiona nemaju nikakav nacionalni sistem kojim se definiše plaćanje naknade za emisiju CO2. Samo se bojim da ne dođemo u situaciju da čekamo krajnju godinu za primjenu i usklađivanje našeg zakonodavstva sa ETS direktivom“, navela je Milev Čavor.

Izvršni direktor EKO FOND-a, Draško Boljević, istakao je da se postojeća Uredba ne sprovodi do kraja.

„Moram konstatovati da je treća godina na izmaku, a da Crna Gora još uvijek nije tu Uredbu sprovela do kraja. To je neophodno da se u što kraćem roku završi, kako bi SOLARI 3000+ i 500+ mogao da profunkcioniše na pravi način“, naveo je Boljević.

Rukovodilac Sektora za strateški razvoj EPBiH, Anez Kazagić, ocijenio je da smo „mi već duboko u energetskoj tranziciji i na nama je da se borimo da je sprovedemo na što održiviji i pravedniji način“.

„Uspjeli smo sticanjem okolnosti značajno smanjiti emisiju CO2. U odnosu na referentne godine, smanjili smo je sa šest ipo miliona tona godišnje na pet miliona tona godišnje. Tehničkim mjerama smo uspjeli i akumulirati određene uštede u emisiji CO2“, naveo je Kazagić.

Ukazao je da su u toj kompaniji donijeli interni pravinik o oporezivanju emisije CO2, kojim je predviđeno da dostignu nivo plaćanja od 25 odsto do 2025. godine.

Predstavnik Ekonomskog instituta Beograd, Ljubo Maćić, ukazao je da su preporuke da se primjeni karbon taksa, da Vlada određuje početak startne cijene i da neku projekciju i da se te cijene se povećavaju.

„Možda je najbolje da se povećavaju da to bude neutralno što se tiče prihoda i rashoda“, naveo je Maćić.